Шта је био грех људи који су градили град и кулу у Вавилону?

Људи у Вавилону нису градили само заклон. Заједно су се договорили да изграде град и веома високу кулу како би стекли име и избегли да буду расејани по земљи. Бог је рекао људима да напуне земљу, али они су изабрали сигурност, славу и јединство под сопственим условима. Њихов план је показао понос и жељу да буду велики без слушања Бога. Проблем нису биле цигле и градња, већ гордо срце које је људску славу ставило испред Божје воље.

Зашто је Бог помешао језик народа у Вавилону?

Бог је видео да су људи уједињени у гордом плану који Га је гурнуо у страну. Са једним језиком, могли су да се удружују у пројектима који игноришу Његову заповест да се рашире по земљи. Помешавши њихов језик, Бог је разбио њихово гордо јединство, зауставио кулу и натерао их да се разиђу. Ово је била пресуда о њиховој побуни, али и мудра граница колико далеко њихов понос може ићи. Показало се да Бог влада људским плановима, па чак и говором и народима.

Шта значи име Вавилон у овом одломку?

Место се зове Вавилон јер је тамо Бог „побркао“ или помешао језик целе земље. Народ је желео име које ће му донети славу и трајну славу, али име које су добили изазива забуну, а не част. Име постаје подсетник да када се људи удруже да се супротставе Божјим путевима, њихови планови завршавају нередом. Оно што су се надали да ће их одржати заједно постало је тачка са које их је Бог расејао по лицу земље.

Како прича о Вавилону показује Божју сувереност над људским плановима?

У причи, људи планирају град и кулу како би стигли до неба, да би осигурали своју будућност и да би стекли своје име. Делују снажно и уједињено, али Бог само треба да „сиђе“ и промени њихов говор да заустави цео пројекат. Њихов сјајан дизајн се руши на Његову реч. Ово показује да без обзира колико људски планови изгледали јаки или паметни, они не могу поништити оно што је Бог рекао. Бог поставља границе, суди о поносу и води историју ка својим сопственим циљевима.

Зашто су генерације од Сима до Аврама укључене након приче о Вавилону?

Након што говори како је Бог расејао народе у Вавилону, одломак прати једну породичну линију од Сима до Аврама. Ово показује да док су многе нације формиране и језици подељени, Бог је још увек деловао кроз одређену линију. Генеалогија повезује време после потопа са каснијом причом о Авраму. То нас припрема да видимо како ће Бог деловати кроз овог човека и његову породицу, чак и након што су људски планови у Вавилону пропали. Она наглашава да се Божја намера наставља кроз историју.

Ко су Тера, Аврам, Сараја и Лот у овом одломку?

Терах је отац Абрама, Нахора и Харана. Абрам касније постаје централна фигура у причи која следи. Сарај је Аврамова жена, а у тексту се наводи да је нероткиња и да нема дете, што касније постаје важно. Харан, још један Терахов син, умире у својој домовини, али је Лотов отац. Лот тада путује са Аврамом. Ови људи чине малу породичну групу коју ће Бог користити након расејања нација, показујући своју пажњу на једно домаћинство у ширем свету.

Зашто је Тера одвео своју породицу из Ура у земљу хананску?

У одломку се каже да је Терах одвео Абрама, Сару и Лота из Ура Халдејског да оду у земљу Хананску, иако су се зауставили и населили у Харану. Тера, као глава породице, именован је као онај који је предводио покрет, иако је Божји позив био упућен Авраму. Овим потезом почиње одмак од њихове старе домовине и њених путева и указује на земљу коју ће Бог касније дати Абрамовој породици. То показује да Бог нежно окреће ову породицу ка својој намери.

Шта овај одломак учи о људском поносу и Божијем одговору?

Градитељи Вавилона показују како људски понос може да расте када људи верују у своју снагу, број и вештину. Они траже сигурност, славу, па чак и сам рај сопственим напором. Божји одговор је да њихове планове доведе до краја једноставним чином пресуде. Раштрканост, нови језици и недовршена кула упозоравају да ће горди планови против Бога пропасти. Истовремено, тиха генеалогија и селидба Аврамове породице наговештавају да ће се Божја стрпљива намера наставити, чак и када се људски понос осуди.

Gen.11.1

Постање 11:1

SRC

А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.

The Tower of Babel

1 А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.

2 А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.

3 Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.

4 После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.

5 А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.

6 И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.

7 Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.

8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.

9 Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

Genealogy from Shem to Abram

10 Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.

11 А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.

12 А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;

13 А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

14 А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;

15 А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

16 А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;

17 А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.

18 А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;

19 А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.

20 А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;

21 А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.

22 А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;

23 А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.

24 А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;

25 А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.

26 А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.

Terah’s Descendants

27 А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.

28 И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.

29 И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.

30 А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.

31 И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.

32 И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.

Cross References

No cross references available for this verse.